U Biblioteci XX vek objavljene su dve knjige bugarske istoričarke Marije Todorove. Najpre danas čuvena studija Imaginarni Balkan (1. izdanje: 1999, 2. prošireno izdanje: 2006), zatim zbirka eseja o Balkanu i Istočnoj Evropi pod naslovom Dizanje prošlosti u vazduh (2009).
Marija Todorova, profesor istorije na University of Illinois, Urbana-Champaign, rođena je i odrasla u Bugarskoj, gde je studirala istoriju i englesku filologiju na Univerzitetu u Sofiji. Posle specijalizacije u Oksfordu, Moskvi i Sankt-Peterburgu, odbranila je doktorsku tezu o reformističkom pokretu u Otomanskom carstvu u XIX veku, kasnije objavljenu pod nazivom Engleska, Rusija i tanzimat (Sofija 1980. i Moskva 1983). U njene najpoznatije knjige spadaju Imaginarni Balkan (1998) i Kosti razdora: živi arhiv Vasila Levskog i proizvodnje bugarskog nacionalnog heroja (2009). Uredila je zbornike Balkanski identiteti. Nacija i pamćenje (2004) i Sećanje na komunizam. Žanrovi predstavljanja (2009).
U predgovoru za naše drugo izdanje Imaginarnog Balkana, autorka je objasnila značenje ključnog pojma ove knjige – balkanizma i način na koji ga ona koristi: ”Balkanizmom možemo smatrati jednim od najistrajnijih recepata, formi, šema, ili ”mentalnih obrazaca” putem kojih se plasiraju informacije o Balkanu, i to naročito u novinarstvu, politici i književnosti….Pažnja čitalaca je najvećim delom, iz razumljivih razloga, bila usmerena na prvih šest poglavlja, u kojima opisujem, izlažem i kritikujem balkanistički diskurs, ali je sedmo poglavlje, u kom sam se bavila realijama Balkana, ostalo nekako u senci, pa su mnogi, možda nestrpljivi da dođu do kraja tog sedmog poglavlja, Imaginarni Balkan shvatili kao ogled iz dekonstrukcije. U tom poglavlju uvela sam i pojam istorijskog nasleđa, tvrdila da se Balkan može tumačiti upravo u tom ključu, kao otomansko nasleđe, i naročito naglašavala njegovu promenljivost”.
Knjiga Dizanje prošlosti u vazduh dobila je naziv po istoimenom eseju u kome Todorova istražuje motive i posledice rušenja mauzoleja Georgija Dimitrova u centru Sofije u avgustu 1999. U predgovoru autorka piše: ’’Ovu zbirku čini osam ogleda…Svi su posvećeni različitim aspektima moderne istočnoevropske istorije i bave se važnim pojmovima i procesima: modernizmom, nacionalizmom, sećanjem i komemoracijom, pojmom zaostalosti, alteritetom, orijentalizmom, komunizmom (njegovim karakteristikama i nasleđem), istorijom porodice, prenošenjem ideja, ideološkim implikacijama nauke. Geografski gledano, oni pokrivaju celu istočnu Evropu, uključujući i Rusiju, ali je naglasak stavljen na Balkan’’.
Arhiv Biblioteke XX vek:103. Todorova, Marija: Imaginarni Balkan, 1999, 2006.
