Perica, Vjekoslav – Sveti Petar i Sveti Sava. Sakralni simboli kao metafore povijesnih promena

vjekoslav_perica_sv_petar_sava

Vjekoslav Perica – Sveti Petar i Sveti Sava. Sakralni simboli kao metafore povijesnih promena

2009. Str. 220

Cena: 600 din.

 

 

 

Vje­ko­slav Pe­ri­ca je ro­đen u Spli­tu, gde je za­vr­šio Kla­sič­nu gim­na­zi­ju i Prav­ni fa­kul­tet. Pre ra­ta u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji pi­še ko­lum­nu “Vje­ra i po­li­ti­ka” u split­skom ne­delj­ni­ku “Ne­djelj­na Dal­ma­ci­ja” (1988-1991). Go­di­ne 1991. od­la­zi u SAD, te na Uni­ver­zi­te­tu Twin Ci­ti­es (Mi­ne­so­ta) dok­to­ri­ra isto­ri­ju i ma­gi­stri­ra po­li­to­lo­gi­ju. Kao na­uč­ni is­tra­ži­vač ra­di u In­sti­tu­tu za mir u SAD i u Me­đu­na­rod­nom cen­tru za na­uč­ni­ke “Wo­o­drow Wil­son”. Pre­da­je na ne­ko­li­ko ame­rič­kih uni­ver­zi­te­ta (Mi­ne­so­ta, Ju­ta, Ju­žni Ili­no­is itd). Go­di­ne 2007. bio je sti­pen­dist Fon­da­ci­je Ful­brajt u Be­o­gra­du. Ob­ja­vio je niz  ra­do­va u zbor­ni­ci­ma i struč­nim ča­so­pi­si­ma, naj­vi­še o cr­kvi i po­li­ti­ci na Bal­ka­nu. Na en­gle­skom je ob­ja­vlje­na nje­go­va stu­di­ja Bal­kan Idols. Re­li­gion and Na­ti­o­na­lism in Yugo­slav Sta­tes. Ox­ford Uni­ver­sity Press, New York, 2002 (Naš pre­vod: Bal­kan­ski ido­li. Re­li­gi­ja i na­ci­o­na­li­zam u ju­go­slo­ven­skim dr­ža­va­ma, Bi­bli­o­te­ka XX vek, 2006). Od 2008. go­di­ne Pe­ri­ca je pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Sve­u­či­li­šta u Ri­je­ci.

Knjiga pra­ti iz­grad­nju dve sim­bo­lič­ki po­ve­za­ne cr­kve u Splitu tokom ne­što vi­še od po­la ve­ka. Ra­di se o ka­to­lič­koj kon­ka­te­dra­li Sve­tog Pe­tra Apo­sto­la i o srp­sko­pra­vo­slav­nom me­mo­ri­jal­nom hra­mu Sve­tog Sa­ve. U po­za­di­ni problema koji prate izgradnju ovih crkava su prie­lom­na istorisjka zbi­va­nja na pro­sto­ri­ma ju­žno­sla­ven­ske za­jed­nič­ke dr­ža­ve i nji­ho­vih et­nič­kih na­sled­ni­ca. Dvje bo­go­mo­lje su i iden­ti­tet­ski sim­bo­li na­ro­da i na­ci­ja, me­ta­fo­re i ogledala srp­sko-hr­vat­skih od­no­sa. Nji­ho­va in­ter­ak­ci­ja u kon­tek­stu istorijskih pro­me­na ot­kri­va ka­rak­ter kon­kret­nih et­no­kon­fe­si­o­nal­nih na­ci­o­na­li­za­ma te od­no­sa cr­kve i dr­ža­ve i me­đu­cr­kve­nih od­no­sa u pro­ce­su (re)kon­struk­ci­je to­kom istog raz­do­blja u raz­li­či­tim dr­ža­va­ma.